Бугун 5-декабрь куни Сирдарё вилоят маъмурий судида Ўзбекистон Республикаси Конституциянинг 33 йиллиги муносабати ҳамда «Хотин-қизларга нисбатан рақамли зўравонликка бархам бериш учун бирлашайлик» мавзусига бағишланган байрам тадбири бўлиб ўтди.

Унда мамлакатимизда амалга оширилаётган ислоҳотлар, айниқса, инсон қадрини улуғлаш, фуқароларнинг ҳуқуқ ва эркинликларини таъминлашга қаратилган устувор йўналишлар ҳақида фикрлар билдирилди. “Хотин-қизларга нисбатан рақамли зўравонликка барҳам бериш учун бирлашайлик” шиорида давра суҳбати ташкил этилди. Бу мавзу мамлакатимизда хотин-қизлар хавфсизлигини таъминлаш, рақамли майдонда ҳам тенглик ва ҳимоя механизмларини кучайтириш борасида амалга оширилаётган ишлар билан уйғун ҳолда ёритилди.
Шу билан бирга, Бош қомусимизда белгилаб берилган тенглик принциплари, айниқса, аёлларнинг сиёсий, иқтисодий ва ижтимоий фаоллигини ошириш борасидаги мақсадлар Конституциянинг ҳаётийлиги ва амалиётдаги таъсирини янада мустаҳкамламоқда.

Тадбирга хотин қизлар масалалри бўйича тегишли ташкилотлардан меҳмонлар таклиф қилинди.
Тадбир иштирокчилари ва меҳмонлар томонидан тақдимотлар, фикр-мулоҳазалар тингланди.
Тадбирда таъкидландики, рақамли зўравонликка қарши курашиш фақат ҳуқуқни муҳофаза қилиш органлари ёки судлар вазифаси эмас. Бу — оила, жамият, таълим муассасалари, оммавий ахборот воситалари ва фуқароларнинг ўзаро ҳамкорлиги орқали амалга ошадиган умумий вазифадир.

Шу мақсадда Сирдарёда хотин-қизларнинг ҳуқуқий маданиятини ошириш, ёшлар ўртасида рақамли этика қоидаларини тарғиб қилиш, интернетда масъулиятли хулқни шакллантиришга қаратилган қатор лойиҳалар амалга оширилаётгани қайд этилди.

Сирдарё вилоят маъмурий судида ўтган ушбу тадбир нафақат Конституциямиз қабул қилинганлигининг 33 йиллигини нишонлаш, балки фуқаролар, айниқса хотин-қизларнинг ҳуқуқларини замонавий таҳдидлардан ҳимоя қилиш масаласида муҳим мулоҳазалар ва амалий таклифлар учун майдон бўлди.

Тадбирнинг асосий ғояси Инсон қадри улуғланадиган, ҳуқуқ ва эркинликлар қатъий кафолатланган, рақамли маконда ҳам хавфсиз жамият барпо этиш — барчамизнинг умумий бурчимиздир деб такидланди.

Сирдарё вилоят маъмурий судининг судья катта ёрдамчиси М.Сарибаева.

Konstitutsiyaviy islohotlar inson huquqlari garovi

2023-yil 30-aprelda umumxalq ovozi bilan qabul qilingan O‘zbekiston Respublikasining yangi tahrirdagi Konstitutsiyasi O‘zbekiston taraqqiyotining yangi bosqichini belgilab berdi. Bu davrning eng muhim yutug‘i va tub islohotlarning asosiy g‘oyasi – “Inson – jamiyat – davlat” tamoyiliga asoslangan, inson huquqlari va qadr-qimmati oliy qadriyat hisoblanadigan yangi O‘zbekistonni barpo etishdir.
Konstitutsiya O‘zbekistonni suveren, demokratik, huquqiy, ijtimoiy va dunyoviy davlat deb e’lon qilib, xalqning manfaati, uning huquq va erkinliklarini ta’minlash davlat siyosatining ustuvor yo‘nalishi ekanligini anglatadi. Konstitutsiya inson, uning hayoti, erkinligi, sha’ni, qadr-qimmati va boshqa daxlsiz huquqlari oliy qadriyat tamoyilining kafolatidir.
Inson huquq va erkinliklari har bir insonning ajralmas huquqi bo‘lib, har bir inson erkinlik va shaxsiy daxlsizlik huquqiga ega. Konstitutsiyada “Miranda qoidasi”, “Aybsizlik prezumpsiyasi” mustahkamlangan bo‘lib, unga binoan jinoyat sodir etganlikda gumon qilinib ushlangan shaxsga uning protsessual huquqlari tushuntirilishi shart. Shaxsning jinoyat sodir etishda aybdorligi qonunda nazarda tutilgan tartibda isbotlangunga va qonuniy kuchga kirgan sud hukmi bilan aniqlangunga qadar aybsiz hisoblanadi. Aybdorlikka oid barcha shubhalar, agar ularni bartaraf etish imkoniyatlari tugagan bo‘lsa, gumon qilinuvchining, ayblanuvchining, sudlanuvchining yoki mahkumning foydasiga hal qilinishi lozim. Shuningdek qonun qo‘llanilayotganda kelib chiqadigan shubhalar ham gumon qilinuvchining, ayblanuvchining, sudlanuvchining yoki mahkumning foydasiga hal qilinishi zarur. Gumon qilinuvchi, ayblanuvchi yoki sudlanuvchi o‘zining aybsizligini isbotlashi shart emas va istalgan vaqtda sukut saqlash huquqidan foydalanishi mumkin. Agar shaxsning o‘z aybini tan olganligi unga qarshi yagona dalil bo‘lsa, u aybdor deb topilishi yoki jazoga tortilishi mumkin emas.
Konstitutsiyada inson huquq va erkinliklarini kafolatlovchi “Xabeas korpus” instituti ham mustahkamlangan bo‘lib, unga muvofiq shaxsni sud qarorisiz 48 soatdan ortiq ushlab turish mumkin emas. Hech kim qiynoqqa solinishi, zo‘ravonlikka, shafqatsiz yoki inson qadr-qimmatini kamsituvchi boshqa tarzdagi munosabatga duchor etilishi mumkin emas. Hech kimning uy-joyiga uning xohishiga qarshi kirishga, uni ko‘zdan kechirishga yoki tintuv o‘tkazishga yo‘l qo‘yilmaydi. Telefon orqali so‘zlashuvlar, yozishmalar, pochta, telegraf va boshqa aloqa turlari orqali uzatiladigan xabarlar sirini saqlash qonun bilan kafolatlanadi.
Konstitutsiyada inson huquqlari avvalo bola huquqlaridan boshlanishi va ularning maqomi alohida mustahkamlanib, davlat bolaning to‘laqonli rivojlanishi uchun barcha shart-sharoitlarni yaratishni o‘z zimmasiga oladi. Bu islohotlarning asosiy maqsadi – bolaning huquq va erkinligi, manfaatlarini ta’minlashdir. Davlat bolaning jismoniy, aqliy, ma’naviy, axloqiy va ijtimoiy rivojlanishi uchun barcha shart-sharoitlarni yaratadi. Bolaning qonuniy manfaatlarini ta’minlash, uning hayotiga taalluqli barcha masalalarni hal etish – eng muhim tamoyil hisoblanadi. Bola huquqlari, erkinliklari va manfaatlarini himoya qilish davlatning, shuningdek, jamiyatning ham ustuvor vazifalaridandir. Bu borada inson huquqlari bo‘yicha milliy institutlar Ombudsman, Biznes Ombudsman, Bola huquqlari bo‘yicha vakillarning konstitutsiyaviy maqomi belgilanishi – ularning inson huquqlari, avvalo bola huquqlarini himoya qilishdagi vazifasini kuchaytiradi.
Yangi Konstitutsiya O‘zbekistonning kelajakdagi rivojlanish strategiyasining huquqiy poydevoridir. Uning qabul qilinishi xalqning o‘z taqdirini o‘zi belgilash, mamlakatda demokratik va insonparvar islohotlarni yanada chuqurlashtirish yo‘lidagi qat’iy irodasini namoyish etadi.
Konstitutsiyaviy islohotlar «Inson qadri uchun» g‘oyasining amaliy ifodasidir. Asosiy vazifa – har bir normalarni fuqarolarning kundalik hayotida amalda joriy etish, har bir davlat xizmatchisi ongi va faoliyatiga singdirishdir.

Aynan shu yo‘l orqali Konstitutsiya inson huquqlarining chinakam va mustahkam garoviga aylanadi.

Sirdaryo viloyat ma’muriy sudining sudyasi Abror Kudratov Xamidullayevich

КОНСТИТУЦИЯ — ЭРКИН ВА АДОЛАТЛИ ЖАМИЯТ ПОЙДЕВОРИ

1992 йил 8 декабрь — халқимиз тарихида унутилмас сана. Ўша кунда Ўзбекистон Республикасининг биринчи Конституцияси қабул қилиниб, давлатимиз мустақил тараққиётининг ҳуқуқий асоси яратилди. Бош қонунимиз фуқароларнинг эркинлиги, тенглиги ва фаровонлигига кафолат берди.

2023 йил 30 апрель куни умумхалқ референдуми орқали қабул қилинган янги таҳрирдаги Конституция эса замон талабларига мос равишда инсон қадрини юксалтириш, адолатли ва очиқ жамият барпо этишга қаратилди. У 6 бўлим, 27 боб ва 155 моддадан иборат бўлиб, инсон ҳуқуқлари, қонун устуворлиги, ижтимоий адолат ва давлат масъулияти каби асосий принципларга таянади.

Конституциянинг “Муқаддима” қисмида халқимизнинг инсонпарварлик, демократия ва суверенитет тамойилларига содиқлиги, келажак авлодлар олдидаги масъулияти ифодаланган. Унда инсон ҳаёти, шаъни ва қадр-қиммати олий қадрият сифатида белгиланган.

Янгиланган Бош қонунимизнинг IX боби иқтисодий, ижтимоий ва маданий ҳуқуқларга бағишланган. Хусусан, 47-моддада ҳар кимнинг уй-жойли бўлиш ҳуқуқи кафолатланиб, суд қарорига асосланмасдан уй-жойидан маҳрум этиш мумкин эмаслиги белгиланган. Шу билан бирга уй-жойдан маҳрум этилган шахсга унинг қиймати ва кўрган зарарининг ўрни тўлиқ қопланиши шартлиги назарда тутилган.

Бугун Конституция нафақат ҳуқуқий ҳужжат, балки халқнинг эркинлиги, бирдамлиги ва келажакка бўлган ишонч рамзига айланган. У мамлакатимизда демократик қадриятларни мустаҳкамлаш, инсон манфаатларини олий қадрият сифатида белгилаш ҳамда “Инсон қадри учун” тамойилини ҳаётга татбиқ этишда муҳим дастуриламал бўлиб хизмат қилмоқда.

Хулоса ўрнида таъкидлаш жоизки, Конституция — бу миллатнинг ифтихори, адолат ва эркинлик рамзи, юртимиз тараққиётининг ҳуқуқий пойдеворидир.

Сирдарё вилоят маъмурий судининг судяси     Хайдаров Мирзохид Худойназарович

ИНСОН ҚАДРИНИ ЮКСАЛТИРГАН КОНСТИТУЦИЯ

Конституция мамлакатимизда давлатчиликнинг бош қонуни сифатида жамият ҳаётини тартибга солувчи асосий пойдевор бўлиб хизмат қилади. 1992 йил 8 декабрда қабул қилинган Асосий Қонунда давлат, жамият ва фуқаролар ўртасидаги ҳуқуқий муносабатлар мустаҳкам асосгаэга бўлди. Шу йиллар давомида мамлакатимиз ижтимоий ва сиёсий тараққиётнинг янги босқичларига қадам қўйди, Конституция ҳам замон талаблари ва халқаростандартларга мувофиқ такомиллаштирилди.

Янги ривожланиш босқичи Конституциядаги баъзи нор- маларни замон талабларига мослаштириш заруратини юзага келтирди. 2023 йил 30 апрель куни ўтказилган умумхалқ референдумида халқимиз янгиланган Консти- туцияни қабул қилиб, инсон қадрини энг олий неъмат си- фатида белгилади. Илгариги “давлат – жамият – инсон” тамойили ўрнига “инсон – жамият – давлат” тамойили жорий этилди. Бу давлат си- ёсатининг марказида инсон туришини англатади.

Конституция мамлакатимизда давлатчиликнинг бош қонуни сифатида жамият ҳаётини тартибга солувчи асосий пойдевор бўлиб хизмат қилади. 1992 йил 8 декабрда қабул қилинган Асосий Қонунда давлат, жамият вафуқаролар ўртасидаги ҳуқуқий муносабатлар мустаҳкам асосгаэга бўлди. Шу йиллар давомида мамлакатимиз ижтимоий ва сиёсий тараққиётнинг янги босқичларига қадам қўйди, Конституция ҳам замон талаблари ва халқаростандартларга мувофиқ такомиллаштирилди.  

Янгиланган Конституцияда давлатнинг ижтимоий мажбу- риятлари кенгайди. Эҳтиёжманд фуқароларни уй-жой билан таъмин лаш, меҳ нат га ҳақ тўлашнинг энг кам миқдорини инсонга муносиб турмуш да- ражасига мувофиқ белгилаш, кафолатланган тиббий ёрдамни давлат ҳисобидан тақдим этиш каби нормалар фуқаролар ман- фаатини кучайтирди. 54-модда инсон ҳуқуқ ва эркинликлари- ни давлатнинг олий мақсади сифатида белгиласа, 20-модда инсон шаъни ва қадр-қиммати дахлсизлигини, ҳуқуқий таъсир чораларининг мутаносиблиги ва барча зиддиятлар инсон фойдасига талқин қилинишини мустаҳкамлади.

Конституция энди ҳар бир фуқарога тўғридан-тўғри хиз- мат қилувчи ҳужжат сифатида

амал қилади. Ундаги норма- ларни қўллаш учун алоҳида қонуннинг мавжудлиги ёки йўқлиги аҳамиятга эга эмас. Шахс ҳу қу қ ларини ҳимоя қилиш мақсадида “Хабеас кор- пус” институти кенгайтирилди: суд қарори бўлмай 48 соатдан ортиқ ушлаб туриш мумкин эмас, телефон сўзлашувларини эшитиш ёки тинтув ўтказиш фақат суд рухсати билан амалга оширилиши, гумонланувчига ўз ҳуқуқлари содда ва тушунарли тилда дарҳол тушунтирилиши таъминланди. Бу қоидалар ин- сонни ноҳақ таъқиб ва босимдан ҳимоя қилади.

Судьялар мустақиллиги Кон- ституцияда мустаҳкамланди. Судья бошқа орган лар ва шахслардан мутлақо мустақил бўлиб, судни қайта ташкил этиш ёки тугатиш уни лаво- зимидан озод қилиш учун асос бўла олмайди. Бу одил судлов ва суд ҳокимиятининг барқарорлигини таъминлайди.

Янгиланган Конституция инсон, жамият ва давлатнинг барқарор ривожланишини таъ- минлашга қаратилган, инсон қадрини устуворликда белги- лаб, мамлакатдаги демократик ислоҳотларнинг изчил ва қатъий йўлдан бораётганини яна бир бор тасдиқлайди.

Нурулла Абдуллаев, Сирдарё вилоят маъмурий

суди судьяси

Перейти к содержимому